Епидемије и вакцине кроз историју

  • Шта су вакцине?
  • Шта је неопходно да би се једна медицинска метода могла сматрати безбедном?

Шта су вакцине?

Од прве вакцине која је направљена крајем XVIII века, до данас, примењено је неколико различитих метода прављења вакцина. Све се оне разликују у ефикасности и последицама. Увек је до сада свака вакцина била испитивана по свим научним критеријумима уз поштовање етичких принципа.

1. За израду вакцина се не користи вирус тешке болести

I метода: за превенцију тешке болести користи се вирус сличне, али безазлене болести – нема “дораде вируса”, вакцинисани могу преносити безазлени вирус, нема тешких последица. Пролази се кроз природан ток безазлене болести.

2. За израду вакцина се користи вирус тешке болести

II метода: за превенцију тешке болести користи се вирус те исте тешке болести који се “ослаби” – вакцинисани преносе вирус, вируси мутирају у вакцинисанима јер су “дорађивани”, постоје последице од лаких до тешких

III метода: за превенцију тешке болести користи се вирус те исте тешке болести који се максимално ослаби и додају се појачивачи имуног одговора – нежељене реакције се приписују утицају појачивача имуног одговора

IV метода: за превенцију незаразних болести као што је канцер развој вакцина које делују на целуларни имуни одговор – ове вакцине су такође у фази испитивања тзв. антиканцерогене.  Испитују се на деци.

3. Алтернативна стимулација имунитета

XY метода: “вакцина” = генетски инжењеринг – ефикасност недовољна, безбедност непозната (у САД се назива „експериментална генска терапија“).

Нема савршеног начина за превенцију болести. Прве вакцине су се правиле од релативно безопасног вируса крављих богиња на основу којег се могао развити одређени степен имунитета против опасне заразне и смртоносне болести као што су велике богиње. Зашто је овај начин вакцинације напуштен?

Чињеница је да сада нема ни апсолутно ефикасне вакцине ни апсолутно безбедне вакцине. Многе од ових метода ни не испуњавају услове да бисмо их могли звати вакцинама ако знамо да је прва направљена СПРЕЧАВАЛА ЗАРАЗУ.

Комерцијално је превентива постала веома занимљива област и научницима и произвођачима. То илуструје и један неуспео покушај у кардиологији, да се свима који напуне 25 година превентивно да POLIPIL (polypill- комбиновна пилула која је садржала неколико најчешће прописиваних лекова у кардиологији). Ову меру су кардиолози јединствено одбили још пре двадесетак година.

Методе које претендују на то да их сматрамо превентивним се временом умножавају. Све је више болести које се покушавају превенирати методама које се погрешно, али намерно зову “вакцине” иако не испуњавају све за то неопходне услове; а умножавају се и начини на које та превенција жели да се постигне. Сада имамо нову методу израде превентивног лека (генетски инжењеринг), као и примене адјуванса познатог као графен оксид, који је додуше први пут примењен у вакцини против грипа пре пар година. Наравно, нове и темељно испитане медицинске методе у лечењу и превентиви су добродошле, али се зна да у медицини њихова примена на живим организмима често може да изненади својим реакцијама, те стога ове новине морају испунити строге критеријуме пре него што се пусте на тржиште лекова. Верујемо да је сада јасно да је нова медицинска технологија примењена у “вакцини” против Ковида-19 само једна од многих које претендују на то да буду превентиван лек, И ДА НЕМА НИКАКВЕ ВЕЗЕ СА ПРИНЦИПОМ ВАКЦИНАЦИЈЕ који је већ проверен. У овом предложеном превентивном леку се користи SPIKE протеин, приони, графен оксид и неопходно је проценити њихове ефекте на здравље израдом мета студија.

Шта је неопходно да би се НОВА медицинска метода могла сматрати безбедном?

Сваки лекар би требало да зна хијерархију која се односи на релевантност научних студија у медицини, ипак, да подсетимо!

Краткорочне студије (праћење мање од 5 година) су најмање научно релевантне, без обзира на примењену методологију. Може оваквих студија бити милион, може у њима бити примењена одлична методологија, оне немају значајну научну вредност.

Дугорочне студије имају већу научну релевантност, јер се изводе са периодом праћења од 5 и више година. Међу њима су и често спомињане двоструко слепе, плацебо контролисане, рандомизоване студије. Међутим, ни њихови резултати нису  сасвим објективни, јер спадају у строго контролисане студије, а природа (тј. човек) зна да изненади.

Мета-студије и дугорочне LIVE студије имају највећу научну релевантност, скоро су потпуно компетентне да укажу на објективност резултата. Често ове студије потпуно “сруше” резултате двоструко слепих, рандомизованих, плацебо контролисаних студија. Пример из скоријег времена је јапанска LIVE студија која је испитивала ефикасност статина.

С обзиром на то да:

  • се понуђени, мРНК против Ковида-19, превентивни медицински третмани НЕ МОЖЕ СМАТРАТИ ВАКЦИНОМ, јер не поштује првом вакцином испробани принцип;
  • нису спроведене дугорочне мета-студије за јасну, објективну, научну потврду безбедности понуђених превентивних ИНВАЗИВНИХ метода;

МИ СМО АПСОЛУТНО ПРОТИВ ЊИХОВЕ ПРИМЕНЕ КОД ДЕЦЕ, И АПСОЛУТНО СМО ПРОТИВ БИЛО КОГ ВИДА ДИСКРИМИНАЦИЈЕ, А ПОСЕБНО ДЕЦЕ, НА ОСНОВУ ЧИЊЕНИЦЕ ДА ЛИ ЈЕ НЕКО ПРИМИО ПОНУЂЕНУ ПРЕВЕНТИВНУ ИНЈЕКЦИЈУ ИЛИ НИЈЕ.

СВАКАКО, СВАКО КО ЈЕ ЗДРАВ И ПУНОЛЕТАН ИМА ПРАВО ДА ПОТПИШЕ ДА ЖЕЛИ ДОБРОВОЉНО ДА УЧЕСТВУЈЕ У КОВИД-19 ПРОЈЕКТУ.